That's the spirit...

(1/9) > >>

BrEsKViCa:
Zanima me... kada dozivamo duhove... duhove mrtvih... oni nisu u novoj inkarnaciji... ? Ako razgovaramo sa duhom neke osobe... da li to znachi da on nije imao kasnijih inkarnacija nego je ostao na tom.. stupnju? Ili kada razgovaramo sa duhom te osobe saznajemo o njegovoj sadashnjoj ili svim inkarnacijama? Mozhemo li prizvati duh zhivog coveka? :ej:

sokrat:
Rasprostranjeno je misljenje od relativnog autoriteta da prodje najmanje nedelja a u proseku oko 49 dana izmedju trenutka smrti i ponovnog rodjenja. Transformacija identiteta umrlog prolazi kroz razlicite stadijume, a pred kraj tog perioda stvara se jaka karmicka veza sa buducim roditeljima. Usled prevelike vezanosti za prethodni zivot, odnosno nasilne i iznenadne smrti, moguce je da duh umlog mnogo duze od ovog perioda luta bez fizickog tela, ali srazmerno retko. Medjutim, problem je u tome sto subjektivno iskustvo umrlog moze da izgleda mnogo duze ili krace od tog perioda od 49 dana i nema mnogo veze sa vremenom koje protice za nas u fizickoj dimenziji. Boraveci u, da se tako izrazim, "bezvremenskoj dimenziji" duh, pretpostavljam, moze da kontaktira sa osobama u fizickom svetu, pet, deset ili pet stotina godina nakon smrti. Ali, kako je to moguce, kada sigurno u tom trenutku kontakta u fizickoj dimenziji zivi njegova ko zna koja po redu reinkarnacija? Sam fenomen reinkarnacije pogresno se shvata kao vremenski linearan proces, najpribliznije je verovatno ako kazemo da zivimo sve reinkarnacije istovremeno, a nasa svest je verovatno mnogo vise slojevita nego sto se pretpostavlja. Upadljivo je da osobe podvrgnute regresivnoj hipnozi svedoce o proslim zivotima u sadasnjem vremenu, nikada u proslom licu, a kada se vrate u normalno stanje svesti nastupa ponekada blaga konfuzija identiteta i vremenske orijentacije. Dobio sam potvrdu od osobe u koju inace nikada nisam imao razloga da sumnjam, da se njeno iskustvo proslog zivota, steceno regresivnom hipnozom, nikako ne moze opisati kao secanje, u onom smislu u kome se, recimo, seca sta je radila pre neki dan. Razmisljajuci o ovome, cudne ideje padale su mi na pamet, na primer da se nase "buduce" rodjenje moze dogoditi sto godina pre hrista, ili da istovremeno zivimo u svetu buducnosti fizicke dimenzije, a da toga nismo ni svesni. U svetlu tih razmisljanja, prizivanje duha zive osobe ne izgleda mi uopste nemoguce  :oki:

oziman:
Vreme kako ga zamisljamo postoji samo u necijem intelektu tj. u mozgu .
 Kada posle smrti tvoj mozak nestane  sa njim ce nestati i vreme. Sa njim ce nestati i pre Hrista i posle Hrista i "buducnost fizicke dimenzije "  koji postoje samo u mozgu i nigde vise.
   Posto je mozak objektivno vidjenje  volje za saznanjem . Kad nestane mozga nestace i saznanja. Jer je saznanje moguce samo ako postoji sukcesivno deljenje (koje se obavljalo u mozgu) .
 Bilo kako bilo SVET U KOME CE SE NACI NASE SUSTINE kada se konacno oslobode MOZGA nikako ne mozemo SPOZNATI.
 U tom svetu stvari po sebi izvan mozga i njegove iluzije ... nece biti prostora, nece biti vremena, nece biti supstancije (materije) ...to ce biti svet stvari po sebi. ili NIRVANA.
 Ali kao sto znamo mrtvi nisu u nirvani vec u vrtlogu patnje , uzasa, saznanja , opazanja..sto samo govori da i posle smrti sustine imaju neku objektivaciju volje za saznanjem  slicnu mozgu samo sto je opaznje tog "mozga" drugacije,. Vreme kako ga fizicki mozak stvara tamo ne postoji.
 
   Mozda je Jung najbolje opisao to stanje  kada je presao liniju dva sveta  posle teskog infarkta.
 Citat

"Ovo iskustvo mogu da opisem jedino kao ekstazu bezvremnog stanja u kojem sadasnjost, proslost i buducnost predstvaljaju jedno. Sve sto se desavalo u vremenu ovde je bilo spojeno u kristalizovanu celinu.    Nista se nije odvijalo kao dogadjanje u vremenu , nista se nije moglo meriti pojmovima vremena. Moje iskustvo najpre bi moglo da se oznaci kao stanje cuvstvene spoznaje jedinstvenosti. Kao stanje u kome  dozivljavam stvari koje se jos nisu dogodile,ono sto se nesumljivo desava kao i ono sto bi vec bilo zavrseno - a da sve istovremeno, predstavlja jedno."K.G. Jung " Secanja , snovi, razmisljanja.

Sasha1:
Posto dusa ulazi u fazu spavanja kada umre, a posto postoji demonski svet duhova, onda to sto se priziva nisu duse mrtvih, nego lazni duhovi, demoni, koji su tu da zavaraju ljude koji to cine ne znajuci sta cine.

oziman:
Sasha
Citat

Posto dusa ulazi u fazu spavanja kada umre,
Evo dobismo i stav  jednog pravoslavnog.
 On nazalost niti vidi niti ce videti problem u tom stavu Hriscanskih sekti i crkava. Sigurno je da doticni nikada nece razumeti relativnost i subjektivnost vremena uorkos celoj filozofiji i NOvoj fizici tako da necu ni insistirati na tom pitanju.
 Ipak imam za njega jedno pitanje koje ce cak i on shvatiti.
  To  pitanje sam postavio crkvenim staresinama jos u vreme svoje zivotne faze zatucanosti religijom i  posto kao u svakoj organizaciji  i tamo vazi pravilo  "Ne misli nego se pokoravaj." naravno da nisam dobio odgovor.:

 Ako posle smrti nase duse dolaze u stanje slicno snu i "cekaju" u tom stanju sve do vaskresenja... sta biva sa osecajem za vreme?
 To bi subjektivno izgledalo ovako. Ovog trenutka umires sledeceg trenutka vaskrsavas. Jer u stanju sna osecaj za vreme ne postoji.
  MORATE PRIZNATI DA JE TAKO NESTO suvise fantasticno pogotovu sto jedini argument za to jeste  sto tako pise u  bibliji Mada je i to sumnjivo jer u otkrovenju poznata je scena gde duse umrlih pitaju kada ce jednom vaskrsnuti.. a onaj ko moze pitati i setati ne spava. a ako ne spava onda postoji  u nekom obliku egzistencije gde je prisutno OPAZANJE.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana